Pišemo o eutanaziji, bolnoj i tabu temi za vlasnike ali i za nas veterinare. Ponukani iskustvima koja smo imali, ali i u cilju da ohrabrimo vlasnike da razmišljaju i govore o ovoj temi, iznosimo sledeće:
Eutanazija se izvodi onda kada je vaš ljubimac terminalno bolestan, a to znači da su sve dostupne mere lečenja iscrpljene i da dalje održavanje života predstavlja konstantan bol i patnju. Nemojte ni pokušavati da tražite eutanaziju zdravog ili neposlušnog psa ili zato što vam je pas naprosto dosadio. Bićete momentalno zamoljeni (da ne upotrebimo neki drugi izraz) da napustite našu oridinaciju.
Eutanazija se izvodi tako što se ljubimac najpre uvede u opštu anesteziju. Za ovo se koriste lekovi koji će kod psa izazvati brzo utonuće u san. Nakon toga se ljubimcu daje sredstvo koje će izazvati prestanak disanja i rada srca. Sve ovo je potpuno bezbolno i ljubimac nije svestan ovih dešavanja jer je prethodno uveden u opštu anesteziju.
Dolazimo do teškog trenutka, a to je određivanje momenta kada je dosta i kada svako dalje lečenje podrazumeva dodatni bol i patnju za vašeg ljubimca. To što još možemo nešto da učinimo, ne znači i da bi trebali da učinimo. Molim vas da nas pustite da u ovom trenutku budemo profesionalci i da se distanciramo od vaših osećanja i da potpuno razmišljamo u interesu pacijenta. Terminalno bolesnim pacijentima je sve dozvoljeno, omiljena hrana, omiljeni napitak, ne neće da im škodi. Priredite mu dan ili veče za pamćenje, odnesite ga na mesta gde je voleo da šeta i trči, neka onjuši i pomiriše travu i druge mirise, zagrebe pesak, okvasi šape u reci, jezeru.
Kada dođe taj dan, molimo vas da bar za trenutak budete hrabri. Ostanite sa vašim ljubimcem do kraja. Biće teško i biće suza, ali nemojte ga napuštati. Omogućite mu da i ovaj delić njegovog života prođe bez straha. Mi ćemo se pobrinuti da rastanak bude dostojanstven, bez bola i bez ikakvih propratnih efekata. Moći ćete videti poslednji udah i na monitoru videti poslednji otkucaj srca. Imaćete vremena koliko vam je potrebno. Razumećemo i ako niste dovoljno snažni da prisustvujete tom činu. Pobrinućemo se da i bez vašeg prisustva, kraj bude dostojanstven, kao što je dostojanstvena vaša međusobna ljubav.
Na kraju ćemo porazgovarati i o načinu zbrinjavanja tela. Dobićete informacije i uputstva o načinima kremacije. Ukoliko želite, telo vašeg ljubimca možete i preuzeti. Možda ćete poželeti da ga sahranite na svom imanju, ispod drveta i sl., kako biste stvorili kutak sećanja dostojan vaše međusobne ljubavi.
Zapamtite, ljubimci ne razmišljaju o dužini života kao mi. Za njih je bitan kvalitet života, a ne kvantitet. Zato nemojte da zbog svojih (možda i sebičnih) osećanja, odlažete ono što je neminovno. To što želite da maksimalno produžite život svom ljubimcu, je sasvim lepo, ali ponekad i sasvim sebično, jer u centar stavljate svoja osećanja i želje, a ne najbolji interes vašeg ljubimca. Nemojte se pozivati na sudbinu, vaša verska osećanja i ubeđenja koja dovode u pitanje eutanaziju kao takvu. To je lepo, ali sačuvajte to za neku drugu priliku, kada budete odlučivali isključivo o sebi.
Dopustite da zajedno donesemo odluku u najboljem interesu našeg pacijenta, a vašeg ljubimca.
Nemojte žuriti sa nabavkom novog ljubimca. Pogotovo, nemojte tražiti iste ili slične osobine. Svaki ljubimac je posebna individua i kao takvog ga prihvatite. Razmislite o udomljavanju neke njuškice, koja vas sigurno negde čeka i koja će vas beskrajno voleti.