Štenećak je zarazna bolest koju prouzrokuje virus koji pripada familiji Paramyxoviridae, rodu morbili virusa.  Nije infektivan za ljude. Obolela životinja ga izlučuje preko iscetka iz nosa ili očiju,  što je i glavni način prenošenja ovog virusa među populacijom pasa, tj. direktnim kontaktom. Virus je slabo otporan i vrlo brzo ga ubijaju dezinfekciona sredstva, UV zračenje i isušivanje.

Obole uglavnom mlađi psi ali često obole i stariji, pa naziv oboljenja nije u potpunosti adekvatan, jer često se smatra da (zbog naziva) od oboljenja mogu da obole samo štenci.

Prvi klinički simptomi se javljaju nakon perioda inkubacije koji traje oko 14 dana i manifestuju se pojavom rinitisa, iscetka iz nosa i očiju, neveselost, gubitak apetita, povišena telesna temperatura, kašalj. Ovaj oblik štenećaka je karakterističan za tzv. respiratorni oblik oboljenja. U slučaju pojave simptoma od strane digestivnog trakta (proliv) govorimo o digestivnom obliku. Njajteži i često smrtnostan je nervni oblik štenećaka koji se karakteriše pojavom tonično-kloničnih grčeva. Ukoliko pacijent preživi, najčešće ostaju dugotrajne posledice koje ukazuju na trajno oštećenje nervnog sistema, a karakteriše se tikovima, intermitentnim grčevima,

Terapija štenećaka je kompleksna a ishod je neizvesan. Na svu sreću postoji vrlo efikasna vakcina koja se može primeniti već kod starosti šteneta od 6 nedelja, što uz godišnju revakcinaciju obezbeđuje trajnu zaštitu za pse.